Svetski dan muzike obeležava se 21. juna svake godine, a mi ga obeležavamo izborom najlepših evrovizijskih pesama prema mišljenju nekoliko članova naše redakcije.
Na inicijativu francuskog ministra kulture Jacka Langa i kompozitora Maurice Fleureta odlučeno je da se od 1982. godine svakog 21. juna tokom letnjeg solsticija obeležava Svetski dan muzike (fr. Fête de la Musique, eng. World Music Day). Prva proslava održana je iste 1982. godine u Parizu.
Povod za to bilo je istraživanje sprovedeno u Francuskoj tih godina, koje je pokazalo da pet miliona stanovnika Francuske (9% ukupne populacije) svira neki instrument. Ideja je bila da se omogući da ih što više ljudi čuje izvan koncertnih dvorana.
Danas se Svetki dan muzike obeležava u više od 120 država širom sveta, uključujući i Srbiju. Proslave se održavaju na raznim javnim prostorima, a svake godine odredi se nova tema za proslavu.
Ovogodišnjim sloganom Faites de la musique (Make Music) pozivaju se svi, bez obzira na svoje veštine i talente, da učestvuju i podele svoju ljubav prema muzici.
Da obeležimo ovaj dan, odlučili smo da stavimo pod lupu naše omiljene evrovizijske pesme.
Svetlana Jukić: Dancane Laurance — Arcade
Veoma je teško izabrati najomiljeniju i najbolju pesmu Evrovizije svih vremena, ali ovom prilikom bih izdvojila jedan od najvećih evrovizijskih hitova i jednu od novijih pobedničkih pesama — Arcade.
Melanholična numera sa dirljivim tekstom koja na pravi način dočarava kako se čovek oseća nakon velikih gubitaka u životu koji su bili očekivani na neverovatan način je postala jedna od najprepoznatljivijih numera sa dragog nam takmičenja. Ova pesma je dokaz toga da se komercijalni impuls može lako uklopiti sa umetničkim i da nije potrebno biti kičast i neobičan da bi se doprlo do publike i da bi se prenela čista emocija.
Za one koji ne znaju postoji i kasnije urađena duetska verzija ove pesme sa američkom umetnicom Fletcher.
Stevan Ljuština: Konstrakta — In corpore sano
Ah. Ko bi rekao da bi mi ovo postala najbolja pesma na Evroviziji s obzirom na to da sam navijao sa Saru Jo na PzE22.
Pesmu sam voleo još od tizera koji je „Zemlja gruva“ objavila na svom Jutjub kanalu pre izlaska svih pesama. Taj sablasni početak i violine koje stvaraju osećaj urgentnosti, preko najčudnijeg teksta ikada otpevanog, pamtljiv refren… sve se uklapa!
Scenografija je ipak ono što je pesmu prebacilo preko finiša, a to je i sama Konstrakta prepoznala. Njen um treba proučavati na svetskim univerzitetima; sve ima svoje značenje, svaki pokret, svaki vizual. S razlogom je ovo bio početak mog kopanja kroz njenu diskografiju i mog uvoda u to da mi Konstrakta postane omiljena umetnica, a In corpore sano omiljena pesma na Evrosongu (na, a i van njega).
https://youtu.be/nBtQj1MfNYA?feature=shared
Strahinja Malić Katanić: Sopho — Visionary dream
Shodno imenu, ovo je jedna od najvizionarskijih kompozicija ikada izvedenih na sceni Evrovizije, čemu svedoči koliko bi bilo lako zamisliti je na sceni i u današnjoj eri.
Ono što mnogi opisuju kao „spoj Björk i Madone“ zapravo je jedan originalan pristup evrovizijskoj formuli: Umesto evropskog etno-popa ajde da spojimo azijske tradicionalne zvukove i uokvirimo ih eksperimentalnom muzikom i strukturom, te tako dobijemo jedan art-pop futurizam vanredne distinkcije.
Evropa verovatno nije bila spremna te davne 2007. za ovaj futurizam, ali meni je sve u vezi sa vizionarskim snom — muzika, ples, animacije, melodija, vajb — ugravirano u mozak još otkad sam imao 13 godina i prvi put bio začaran Gruzijom.
Slobodan Todorović: Secret Garden — Nocturne
Nocturne je gotovo antologijska, vanvremenska pesma koja je unela revoluciju na muzičku scenu Evrovizije, poigravši se uobičajenom i predvidiljivom strukturom evrovizijskih kompozicija, ali i pravilima. Svojom emocijom koju budi, bez ikakve konkurencije, zauzima evrovizijski tron.
Za ovu numeru možemo slobodno reći da je instrumentalna, budući da sadrži samo 24 reči u originalnoj norveškoj verziji. Sa tako malo reči jedva i može da se okarakteriše kao pesma, ali upravo se time poigrao kompozitor Rolf Løvland. Posle prvih 20 sekundi, pevačica Gunnhild Tvinnereim zaćuti na dva minuta i onda se vrati samo na 15 sekundi na kraju. Veći deo ostatka pesme je nastup violinskog intermeca u izvođenju Irkinje Fionnuale Sherry, što izaziva možda i najduži osećaj naježenosti kože prilikom izvođenja i slušanja bilo koje evrovizijske pesme.
Ovo zadivljujuće pastoralno delo kao da je pljusnulo vodu u lice Ircima na njihovom terenu onim što se decenijama ranije očekivalo od Iraca, te tako „Secret Garden“ i Evropa mnogo više duguju keltskoj i galskoj kulturi negoli nordijskoj. Uzvratili su im ipak Irci godinu dana kasnije upravo istim „oružjem“, no zna se ko će zauvek ostati „prvi“.
Numera Nocturne je ostala najmoćnije oružje u borbi sa ubeđenjima i predrasudama da je „Evrovizija fast food, parada kiča i čudaka“.
