Da li je PzE stvarno dobar izbor ili je to samo fasada koju RTS postavlja?
Ulazimo u četvrtu godinu održavanja Pesme za Evroviziju (PzE) zatvaranjem konkursa. Od organizatora takmičenja, članova delegacije i drugog osoblja RTS-a često čujemo kako je PzE jedan od najboljih evrovizijskih izbora, kako ga fanovi željno iščekuju svake godine, pomno prate, kako obaraju rekorde gledanosti i slične hvalospeve; s druge strane, delovi javnosti svake godine imaju primedbe na kvalitet pesama, organizaciju ili samo postojanje izbora. Šta je tu istina?
Odlučili smo da pitamo fanove Evrovizije kakva su njihova mišljenja o PzE, o dobrom, lošem, kao i o sveukupnom utisku koji im festival daje. Potom, analiziraćemo neke podatke koji nam mogu otkriti više o uspehu PzE u Srbiji.
Alesia Michelle
Alesia Michelle prati Pesmu Evrovizije skoro pa celu prethodnu deceniju. Ima iskustva na radiju, a van Evrovizije radi kao novinarka. Jedna je od najpoznatijih kreatorki evrovizijskog materijala na platformi YouTube.
Stevan: Kako si počela da pratiš PzE? Šta ti je privuklo pažnju?
Alesia: Ja sam fan Evrovizije pa sam uvek imala svest o srpskom nacionalnom izboru. Kad je „Hurricane“ pobedio 2020, nacionalni izbor [Srbije] mi je zapao za oko. Posle Konstraktine pobede, PzE mi postaje jedan od najboljih izbora evrovizijskog ekosistema.
Stevan: Šta bi posebno istakla kao prednosti PzE u odnosu na druge izbore?
Alesia: Sanremo (Italija), FdC (Portugal) i PzE svi odaju počast maternjim jezicima svojih država. PzE i FdC su savladali svoju mogućnost da izoluju svoje izvođače za veliko takmičenje, pod time mislim na Evroviziju. Kao da umetnici u velikom broju prave muziku za tržište države umesto da prave nešto s čime hoće da pobede na Evroviziji. To nam dozvoljava da iskusimo najveću muzičku raznovrsnost i pesme koje su sonički izazovnije i unikatne. Prošle godine PzE je imao najbolju scenu i koncepte scenografija za svoje učesnike. Dok neki drugi izbori pojednostavljuju stvari, PzE svojim učesnicima daje prelepe i dinamičke uvode [u ovaj svet].
Stevan: A mane? I šta bi volela da vidiš da se promeni?
Alesia: PzE bi mogao da poradi na svojim nastupima u pauzi, ali na kraju krajeva, ipak takmičenje nije o njima. Šou je tu da pokaže umeće učesnika i to radi kako treba. Volela bih da se uvedu komentatori na drugim jezicima kako bi se proširila publika.
Stevan: Naš emiter smelo tvrdi da je PzE barem među tri najbolja izbora koja se održavaju i da su evrovizijski fanovi uzbuđeni svake godine da vide šta će to Srbija pružiti. Da li bi se složila?
Alesia: Naravno. PzE je nacionalni izbor koji se istekao prošle godine i ranije… Nadam se da će nastaviti svoj momentum.
Stevan: Koja ti je omiljena pesma sa PzE? Budućnost Srbije na Evroviziji? I neka završna poruka za naše čitaoce?
Alesia: Od prošle godine, pesme koje su se ušuškale kod mene su Marko Mandić — Dno, Dušan Kurtić — Zbog tebe živim i Lena Kovačević — Zovi me Lena. Srbija će uskoro pobediti na Evroviziji.
ESC Gabe
Gabe prati Evroviziju više od deceniju i jedan je od evrovizijskih jutjubera čija platforma trenutno najbrže raste.
Stevan: Kako si počeo da pratiš PzE? Šta ti je privuklo pažnju?
Gabe: Gledam sva evrovizijska nacionalna finala svake godine, a ono što mi je privuklo pažnju na PzE jeste raspon muzike i kreativnosti koji je veći nego kod većine drugih takmičenja, čak i onih sa više učesnika.
Stevan: Šta bi posebno istakao kao prednosti PzE u odnosu na druge izbore?
Gabe: Umetnička direkcija je neustrašiva i to se vidi iz godine u godinu. Organizatori se ne plaše da u šou uključe izazovne i ponekad subverzivne pesme; ovaj pristup praktično ni jedno drugo nacionalno finale nema u ovom trenutku, dok u isto vreme pokazuju najbolje strane konvencionalnije muzičke scene Srbije. Produkcija je na dobrom nivou i očigledno je da je sprovodi tim koji je i emotivno i kreativno investiran u ovaj projekat. Više drugih emitera rade takmičenja sličnog opsega, sa sličnim ili istim budžetima, u mnogo manje konzervativnim medijskim okruženjima, i ne uspevaju da postignu prethodno navedeno.
Stevan: A mane? I šta bi voleo da vidiš da se promeni?
Gabe: Trenutni sistem glasanja ima mana pošto ne oslikava jačinu osećanja žirija ili teleglasanja prema nekoj pesmi. Svodeći ove rezultate u po jedan set 12, 10, 8—1, više od polovine pesama se eliminiše iz trke pre nego što se glasovi publike otkriju.
Stevan: Naš emiter smelo tvrdi da je PzE barem među tri najbolja izbora koja se održavaju i da su evrovizijski fanovi uzbuđeni svake godine da vide šta će to Srbija pružiti. Da li bi se složio?
Gabe: Da, trenutna RTS-ova procena je precizna, ali ovo se menja iz godine u godinu i potreban je konstantan napredak i uvođenje novina kako bi se ta pozicija osigurala. U ovom trenutku, ipak, uz UMK u Finskoj, ovo je najbolji nacionalni izbor neke države učesnice.
Stevan: Koja ti je omiljena pesma sa PzE? Budućnost Srbije na Evroviziji? I neka završna poruka za naše čitaoce?
Gabe: Moja omiljena pesma [PzE] svih vremena bi bila Muškarčina Sare Jo, koja sadrži sve elemente koje sam naveo koje volim kod PzE. Izvedba na sceni je bila uglađena i dobro osmišljena, pesma je bila izvanredna i koristila neobičan takt 9/8 na način koji je publici još uvek dostupan, a Sara je fantastična pevačica. Stvarno je šteta što su te godine u takmičenju bile tri pesme koje su sve mogle da završe među prvih 10 [na Evroviziji; treća je Zorja — Zorja]. Mislim da Srbiju čeka još uspeha kroz ovaj format, ali zbog prirode [Evrovizije], uzimaće se više rizika. To znači da će se rizici ponekad više isplatiti, a ponekad će doneti i lošiji rezultat. Veoma je važno da emiter i organizatori ne dozvole da ih to omete sa trenutne putanje. Ovaj šou je postao jedan od najboljih zbog volje emitera i organizatora da budu otvorenog uma i da rizikuju. Ovo je dopustilo da kreativnost cveta na takmičenju. Moja poruka je — ne menjajte svoj kurs. Ovaj šou će iznedriti pobednika Evrovizije do 2030.
EurovisionTom
Tom snima za YouTube pored svog posla fizioterapeuta. Radi analize, bavi se brojevima i statistikama koje nam pomažu da razumemo srž matematike takmičenja.
Stevan: Kako si počeo da pratiš PzE? Šta ti je privuklo pažnju?
Tom: Zbog Konstrakte. Sećam se da sam radio analizu njene pesme 2022. i pomislio: „Vau, nisam ovo očekivao od PzE!” Mislim da mi srpsko nacionalno finale nije bilo na radaru pre toga, ne znam zašto. Možda zato što je u godinama pre Konstrakte Srbija imala solidne pesme, ali ništa naročito revolucionarno, pa su mi takva očekivanja bila i 2022. Konstrakta mi je pokazala stranu srpske muzičke scene za koju nisam znao da postoji. Zato sam u glavi napravio mentalnu zabelešku da moram da pratim PzE sledeće godine, 2023, i to je bila prva godina kada sam ispratio ceo šou i uradio analizu celog takmičenja.
Stevan: Šta bi posebno istakao kao prednosti PzE u odnosu na druge izbore?
Tom: Jako mi se dopada kako je scena rađena u skorašnjim izdanjima. Dozvoljava izvođačima da koriste ove neverovatne LED ekrane da stvore imerzivne i kreativne nastupe, tako da možemo da dobijemo dobru ideju šta bi želeli da rade sa scenografijom [na Pesmi Evrovizije]. Takođe mislim da dobro drže tu neizvesnost, jer u obe godine u kojima sam gledao, stvarno nisam bio siguran ko će pobediti; jako je uzbudljivo gledati ko će proći u finale i na kraju ko će pobediti. I da, grafički dizajn poslednje dve godine je bio među najboljima od svih nacionalnih finala, naročito 2023.
Stevan: A mane? I šta bi voleo da vidiš da se promeni?
Tom: Ima previše pesama i to stvarno razvodnjava njihov prosečan kvalitet. Kad bi se neke od slabijih pesama uklonile, bilo bi lakše pričati o PzE kao jednom od najboljih nacionalnih finala. Šesnaest pesama u finalu je jako puno, smatram da bi 10-12 bio mnogo bolji broj i stvorio interesantniji šou sa boljim prosečnim kvalitetom pesama.
Stevan: Naš emiter smelo tvrdi da je PzE barem među tri najbolja izbora koja se održavaju i da su fanovi uzbuđeni svake godine da vide šta će to Srbija pružiti. Da li bi se složio?
Tom: Pa ne mogu da se ne složim s obzirom da smatram PzE delom svetog trojstva nacionalnih finala [pored norveškog MGP i finskog UMK]. Da, mislim da je definitivno pri vrhu. Ali, eto, kad pogledamo UMK, njihovo nacionalno finale je mnogo više uglačano, imaju sedam izvođača, tako da možeš sve da ih upoznaš, svi dobiju svoj momenat pod svetlom i nekako stvoriš konekciju sa svima, dok sa npr. 28 izvođača ne mogu da stvorim tu konekciju. Ali da, ove prethodne godine PzE su bile pri vrhu.
Stevan: Koja ti je omiljena pesma sa PzE? Budućnost Srbije na Evroviziji? I neka završna poruka za naše čitaoce?
Tom: Omiljena mi je Samo mi se spava, druge pesme joj nisu ni blizu; Game over bitch! Što se tiče budućnosti — nadam se da će Srbija nastaviti da se razvija, da [na PzE] stvari ostanu raznolike i visokog kvaliteta. Rizikovala je 2022. i 2023 — 2022. se isplatilo, 2023. baš i ne. Ako Srbija želi da bude u prvih 10 i da pobedi, mora da rizikuje. Švajcarska je ove godine rizikovala u svim aspektima. Nadam se da se Srbija neće vratiti sigurnim, standardnim pesmama, kao što je to bilo 2016—2021, gde se plasirala u finale i završavala na sredini tabele bez mnogo uzbuđenja. I smanjite broj pesama na PzE!
Denis Dante
Denis prati Evroviziju već 20 godina, bavi se muzikom u slobodno vreme i dolazi iz muzičke porodice.
Stevan: Kako si počeo da pratiš PzE?
Denis: Evroviziju pratim od malena. Moja mama je stvorila tradiciju gledanja Pesme Evrovizije u kući, a moj tata je muzičar, tako da je PzE nekako produžetak te tradicije.
Stevan: Šta bi posebno istakao kao prednosti PzE u odnosu na druge izbore?
Denis: Smatram da je format takmičenja mnogo bolji od drugih [izbora]. Ceo koncept scenografije, glasanja, kao i to da prati iste ideje koje su prisutne na Evroviziji, kao što su razgovori u grin-rumu, objava finalista itd. Takođe mi je drago što se organizatori (RTS) trude da takmičenje bude korektno, što vidim i u transparentnosti glasanja. Sviđa mi se i raznolikost pesama i izvođača u svakom smislu, poštuju se različitosti. Mogu da se čuju i rok, i pop, tradicionalne, dens pesme, a i izvođači su raznoliki.
Stevan: A mane? I šta bi voleo da vidiš da se promeni?
Denis: Smatram da je potrebno uključiti više akademskih muzičara, profesora itd., ali to ne znači da u žiriju nema mesta za producente, pevače, scenografe… Smatram da žiri treba proširiti na barem sedmoro ljudi, kako bi se pokrili svi segmenti koji čine jedan nastup. Npr. Sajsi MC je bila odabrana jer je reperka, pa je jako kritična kad je reč o tekstu. Smatram da je način na koji se organizacija nosi sa optužbama za nameštanje neefikasan. Možda ne bi trebalo uopšte pridavati značaja optužbama, pošto se to svake godine ponavlja — daje se pažnja nebitnim izjavama. Još jedna mana — ali nije mana direktno za PzE — jeste da je naše uvek najgore i da se deo publike uključuje „da vidi koju ćemo nakazu poslati”.
Stevan: Naš emiter smelo tvrdi da je PzE barem među tri najbolja izbora koja se održavaju i da su evrovizijski fanovi uzbuđeni svake godine da vide šta će to Srbija pružiti. Da li bi se složio?
Denis: Složio bih se sa oba. Nemam šta da dodam.
Stevan: Koja ti je omiljena pesma sa PzE? Budućnost Srbije na Evroviziji? I neka završna poruka za naše čitaoce?
Denis: Zorja — Lik u ogledalu. Svidela mi se na prvo slušanje, odmah sam razumeo poruku koja se prenosi, svi mi se surećemo s tom porukom i to me je jako privuklo. Od Srbije očekujem nešto drugačije, ekstravagantnije, ekstrovertnije, avangardnije, da razbije svoje tradicionalne granice bez obzira na to šta ko govori, da pesma ne mora da bude benger da bi pobedila. Očekujem da se nastavi sa tradicijom podržavanja novih izvođača i nadam se da će se neki pevači rešiti straha stigme učešća i da će pustiti sebe da procvetaju, jer i od PzE očekujem da nastavi da bude prostor u kojem će ljudi moći da budu ono što jesu.
Gledanost
To su bili naši izabrani fanovi i svima im puno hvala na odvojenom vremenu. Ali nećemo stati tu — da vidimo kakva je bila gledanost PzE kroz godine i kako se poredi sa Beovizijom. Nećemo koristiti podatke za polufinala jer njihove cifre variraju bez obzira na godinu, kvalitet pesama i slično, pošto se (uglavnom) održavaju radnim danima.
| Takmičenje | Godina | Prosečna gledanost | Ukupna gledanost | Udeo u gledanosti |
|---|---|---|---|---|
| Beovizija | 2020. | 639.728 | / | 22,9% |
| PzE | 2022. | 568.242 | 1.500.000 | 21,74% |
| 2023. | 488.087 | 1.500.000 | 18,87% | |
| 2024. | 656.413 | 1.645.000 | 26,01% |
Utisak koji se stiče iz ove tabele je da izdanja u kojima učestvuje neko veoma poznat (2020. Hurricane, 2024. Breskvica i Teya Dora) ona su koja privlače najviše pažnje. Izdanja koja su najmirnija donose najmanju gledanost, dok drama, kao što je „borba” Breskvice i Teya Dore privlače pažnju i donose gledanost.
Kvalitet pesama, naizgled, ne igra veliku ulogu. Ipak, svako od ovih izdanja ima veći udeo u gledanosti od godišnjeg proseka RTS-a za tu godinu, ali i ne uspe da se probije u prvih pet najgledanijih programa u svojoj nedelji, gde dobro uspostavljene emisije kao što su Slagalica, Dnevnik u 19.30 i Potera redovno imaju veću gledanost.
Ipak, takmičenje se održava tek tri godine, te još uvek nije moglo da se uspostavi kao tradicija, pa bi to mogao da bude jedan aspekt na kom može da se poradi — plasiranje PzE kao nečega oko čega će se svi, porodice i prijatelji, okupljati da gledaju, da to bude događaj godine za srpsku muziku.
Možda bi uvođenje nagrada kao što se nekad radilo na Beoviziji pomoglo, da prisustvo najboljih muzičara, čak i ako ne učestvuju na samom takmičenju, bude primećeno.
Iz mog ugla (Stevan Ljuština)
Prvo, što se tiče sistema glasanja, jeste istina da sistem gde se bodovi pretvaraju u 12, 10 i 8—1 uklanja tenziju i bilo kakvu brojčanu razliku koja ocenjuje kvalitet pesama po ocenama žirija i publike. Ove godine je moguće da će se promeniti sistem glasanja na proporcionalan.
Kad je reč o broju pesama, iako se broj čini velikim u poređenju sa nekim drugim nacionalnim finalima, to je urađeno smisleno, kako bi se što više izvođača predstavilo publici i kako bi se isključile mogućnosti da neka pesma koja je veoma kvalitetna bude izgubljena u konkursu, kao što je Konstrakta mogla da bude 2022, pošto se kotirala poprilično nisko u istom, kao i Baby Lasagna prošle godine na konkursu za Doru. Plašim se da bi se sa drastičnim smanjenjem broja pesama takve stvari često dešavale. Moguće rešenje je da RTS obavi svoj konkurs i odabere pesme pa pozove fanove da izbace nekoliko odabranih pesama i tako zajedno formiraju konačan spisak učesnika.
Zaključak
Naši sagovornici uglavnom nemaju puno zamerki, a one koje su prisutne mogu da se poprave uz malo truda.
Poruka za ljude koji kažu da ne gledaju ili da ih ne zanima — to je u redu! Nije sve za svakoga, ali možete da date šansu ovom raznolikom takmičenju u kom ćete sigurno naći bar jednu pesmu po svom ukusu.
Ovo takmičenje obećava mnogo, a čini se da organizatori pokušavaju da više i pruže.
Sa nestrpljenjem čekamo PzE25!
Ja ne verujem da se raspravlja o nečemu banalnom kao što je naziv festivala (Melodifestivalen ili UMK, kao svaki drugi su mnogo kreativniji nema šta)..
Baš sam pogledao najavu za konkurs PZE25 i naglasili su televizijski festival tako da takodje ne vidim problem što se program karakteriše na taj način..
A @Beobožavatelj, ti nikako da se odmakneš od Uraganki.. Negodovao si kada su, kao i mnogi drugi učesnici, dobile direkt ponovnu kartu, razvlačiš i sada što eto nisu otpevale tri pesme..
Naravno da će Olivera da hajpuje PZE, treba da se zaintrigira javnost, samo ne znam što to toliko pogadja..
Na kraju dana, pesme i izvodjači su najbitniji, a naziv festivala itd su samo propratni ukrasi..
Stevane,
Milo mi što se slažemo da je ime ˶festivala˝ nije baš prikladno. Loša je čak i skraćenica za naziv. Da rasčistimo stvar: RTS je svoje takmičenje nazvao festivalom jer tako piše u pravilniku i u konkursu. Tvoji sagovornici su dali samo svoje mišljenje, ali to ne znači da je to tačno. Tvrdnje bivše glavne i odgovorne urednice zabavnog programa RTS-a da je ˶festival˝ je u tri najboljih domaćih izbora su tačne i istinite onoliko isto kada je tvrdila da će Uraganke otpevati tri kompozicije, a da će narod birati. I prošle godine si pisao o sistemu glasanja za prošlogodišnji ˶festival˝ zbog iste najave RTS-a, pa je bivša glavna i odgovorna urednica zabavnog programa RTS-a to lepo demantovala.
Beobožavatelju,
Nigde u članku nisam tvrdio da je takmičenje festival i da, zasnovano je na tvrdnjama supervizorke takmičenja, s čime su se naši sagovornici očigledno složili. Ni meni se ne sviđa ime, ali posle 4 godine, mislim da je vreme da se veći fokus stavi na “PzE” umesto na “Pesmu za Evroviziju”, kako bi se uticaj lošijeg imena stavio po strani, jer se ime verovatno neće menjati, a pitanje je i koliko bi bilo pametno menjati ga sad kad su ljudi navikli. Bilo bi lepo imati Sava centar, ali u budžetu za to se para nema, možda u budućnosti. Optužbe za nameštanje ne bih komentarisao
Pesma za Evroviziju je jedna obična televizijska emisija, a ne neki festival. RTS-ova tvrdnja da je takozvani festival među tri najboljih je za smejanje. Ko to tvrdi ? Bivša glavna i odgovorna urednica zabavnog programa RTS-a ? Kao prvo, ime tog ˶festivala˝ je smešno. I Beovizija nije baš neko ime, ali bar je nešto. Kao drugo, održava se na Košutnjaku. Da se održava u neku dvoranu, pa da se kaže da je festival. Kao treće, ne postoji nekakva transparentnost koliko radova pristiglo. Mnogi festivali objave koliko radova su dobili, dok RTS ne kaže tačnu brojku. Kao četvrto, RTS namešta pobednike. Da li Beovizija ili Pesma za Evroviziju, RTS namešta pobednike po narudžbini ili po političkom naređenju kao što to je slučaj sa Breskvicom. Kao peto, neće biti nikakvih promena oko sistema glasanja jer treba za nameštanje. Kao šesto, RTS je zatvoren za bilo kakvih predloga. I kao sedmo, ostaje samo u Beogradu. Čak i da se izađe iz Košutnjaka, neće daleko od Beograda. Cenim Stevanov trud i zalaganje, ali ne verujem da će se nešto promeniti.
Iz priloženih objektivnih komentara se vidi da je PZE na pravom putu i to je ono bitno..
Da se primetiti da niko od sagovornika nije naveo nedostatak publike ili studio kao problem što je nama glavni pŕoblem. Broj pesama prošle god (2024) je bio idealan obzirom da mi nemamo drugih festivala ovog tipa, a sistem glasanja će se promeniti..
Ono što ja lično volim kod PZEa su moderni vizuali, raznolike pesme i izvodjači kao i naravno Oliveru, neizostavnu sa svojim genijalnim izjavama, a ono što ne volim su dosadan i predug revijalni deo i ista postava voditelja (pozdrav za Kristinu) izuzev jednog člana koga menjaju svake godine i kamera koje se tresu u nastupima..
Pohvale za članak i hvala što ste omogućili da upoznamo šta širi auditorijum misli o našem festivalu.