Tokom održavanja crnogorskog Montesonga, jedna od prisutnih bila je i Lejla A. Babović u ime BHRT-a, koja je za portal „Raport“ govorila o dugu koji BHRT ima prema EBU i napretku šansi za povratak BiH na Evroviziju.
Sabirajući utiske iz Podgorice, neizbežna tema spomenute poslednje šefice evrovizijske bh. delegacije i trenutnog direktora za odnose sa međunarodnom javnošću pri BHRT-u bila je mogućnost povratka BiH na evrovizijsku scenu, na kojoj je poslednji put ova država nastupila 2016. godine. Za sada se po tom pitanju ništa nije promenilo, jer dugovi BHRT-a prema EBU su još više narasli. Tim povodom je Lejla A. Babović dala sledeću izjavu:
Ništa se nije promenilo, dugovi prema EBU su narasli zbog kamata i oni sada iznose oko devet miliona švajcarskih franaka (oko 19 miliona KM, odn. blizu 10 miliona evra, prim. aut).
Lejlini utisci sa Montesonga bili su sledeći:
Država stoji iza javnog servisa Crne Gore i pomoći će mu da se stabilizuje i ojača. Ono što sam videla te večeri podseća na šou-programe sa Zapada, i na šou koji se viđa na samom Evrosongu.
Razočarala se i u odnos koji vlast BiH ima prema svojoj radiodifuznoj tekovini.
Boli me što smo sve to pre dvadesetak godina mogli bez problema organizovati, a danas… Pogledajte samo odnos države i vlasti prema Javnom servisu BiH. Kunu se u evropski put, a pitanje funkcionisanja javnog servisa jedno je od poglavlja na putu ka Evropskoj uniji.
Na sve to dodala je da je za učešće na Evrosongu danas potrebno platiti oko pola miliona evra.
Izvor: Raport.ba
Iz mog ugla (Đorđe Vesković)
Bosna i Hercegovina je kandidatske uslove za ulazak u Evropsku uniju stekla decembra 2022. Da bi BiH postala punopravan član EU, potrebno je da se do 2029. godine reši pitanje održivosti javnog servisa kao jedne od neophodnih 14 tačaka za ulazak u ovu uglednu institucionalnu ustanovu. Uzimajući u obzir to što se država „raspada“, jer tri nacije gledaju svoje interese, složiću se sa Lejlinim rečima da se svetlo na kraju tunela ne nazire u skorašnjem periodu. Da bi se BiH mogla vratiti na Evroviziju, najpre je potrebno promeniti odnos vladajuće garniture prema BHRT-u, ili eventualno da se jedna vlast zameni drugom kako bi mogli da se steknu uslovi za restabilizaciju poslovanja. Posle će biti teže vratiti poverenje naroda, autora i izvođača u Evroviziju jer Balkan je u današnje vreme takvo tržište da su i druge platforme mimo evrovizijske dovoljne za sticanje uspeha. No, ništa nije kao Evrovizija, jer osim promocije muzike na tom prostoru neophodno je kroz nju promovisati turističke potencijale.
