PzE25 specijal: Iščekujući predstavnika (2/2)

Nastavljamo sa našom popularnom rubrikom. Pogledajte kako naši Marko, Đorđe i Strahinja komentarišu ovogodišnju Pesmu za Evroviziju, novopečeni nacionalni izbor za Srbiju. Takođe, otkrićemo vam celokupnog pobednika ovogodišnje rubrike prema mišljenju našeg malog uredništva.

Marko nije zadovoljan

Priznajem da je 4. sezona PzE najslabija dosad. Žao mi je što smo dobili 30 pesama, od kojih je jedva pet samo za razmatranje za odlazak u Bazel.

Mimi Mercedez, koju znam već godinama i povremeno je na mojoj plej-listi, jedina je dostojna evrovizijske scene kako zbog numere, tako zbog personalitija, jer mora se gledati čitav paket. Spoj modernog i etna, ovo je nešto sasvim novo za nas, ali nažalost ne i za Pesmu Evrovizije, davno smo to čuli i videli.

Fenomen Maje Nikolić i njenog neumornog pohoda na Evroviziju uvek će biti poseban hajlajt u našoj evrovizijskoj istoriji. Recite šta hoćete, ali Maja je uvek znala da se pojavi sa pesmom vrednom evrovizijske scene. There, I finally said it.

Tam je takođe (samo) dobar izbor, ali pomalo sam umoran od scenski neiskusnih izvođača. Moramo ipak misliti par koraka unapred i reći da se jasno vidi ko ima iskustva sa izvođenjem uživo, a ko u tome manjka. Drugim rečima — mislim da Tam može doživeti sličnu sudbinu kao Ramonda, a to je da zbog nemanja harizme završi poprilično loše. Doduše u finalu Evrosonga.

S druge strane, Vukayla je previše ishajpovana samo zbog personalitija. Čini mi se da su svi zažmurili na jedno oko kada je reč o pesmi. Ono je bućkuriš. A kada smo kod bućkuriša i osrednjih eksperimenata, dodao bih i Harem Girls, ovih dana izuzetno praćene putem društvenih mreža. Moraću još jednom da povučem ručni na kraju i kažem — ne dajte da vas izgled i priča zavaraju. Slušajte pesmu, raspirite maštu. Ne sudi se knjizi po koricama.

Đorđe na redu

Prvo bih pohvalio RTS-ovu volju da održi tradiciju uspostavljenu rebrendiranjem nekadašnje Beovizije pre tri godine. Takođe mogu da pohvalim da u vizuelnom smislu festival napreduje sve više i više i što RTS Evroviziju shvata i više nego kao ozbiljan zadatak. Posle Konstraktinog uspeha 2022, svi u našoj državi gajimo velika očekivanja u identičan uspeh, ako gledamo kategoriju evrovizijskih fanova, ali nekako kompozicije bivaju sve slabije i slabije iz godine u godinu. Hajd’, mogu da tolerišem pretprošlu i prošlu godinu, ali ovogodišnja godina u globalu mi je mahom slabija. No, i dalje smo mi ostali na nivou negovanja pristojnih melodija, uz poneki komercijalan upliv kiča.

Prvo što bih komentarisao po pitanju pesama jesu zaboravljena lica koja ovu platformu koriste za revitalizaciju svojih karijera. U taj rang mogao bih da računam bendove „Vampiri“ i „Tropico“, kao i Natašu Kojić Tašu i Tanju Banjanin. Od prvog, trećeg i četvrtog spomenutog izvođača očekivalo se da će ponuditi numere sa kojima neće biti nimalo konkurentni jer mahom žive od stare slave, za Saleta Tropica imao sam neka drugačija očekivanja, dobio nešto što je drugačije u odnosu na njegov uobičajeni rad, ali opet, nedovoljno da opet počne konstantno da niže hitove.

Maja Nikolić nije svesna da je njeno vreme davno prošlo, te umesto da cilja na Evroviziju, ispostavilo se da od starijih snaga i ona dođe čisto da se promoviše. Što se tiče favorita, jedini muškarac koji ima potencijal da ostvari plasman sličan prošlom utisku svakako je Princ. Iako je njegova Mila daleko slabija od Cveta sa istoka, ipak u njemu vidim sličnosti sa Zorjom od prošle godine zato što je ovog puta ponudio pesmu koja atmosferički podseća na Lik u ogledalu. Balkanske balade dobro prolaze na Evroviziji, ali u današnje vreme dovoljno ubedljivo da bude u finalu i ništa više od toga, tako da on jedino od muškaraca može da dogura visoko što se tiče glasova publike i žirija.

Sa druge strane, jasno je da će žena i ovog puta pobediti, a sve će se najviše vrteti oko grupe „Harem Girls“, Vukayle, Mimi Mercedez i Tam. Neki govore kako „Harem Girls“ mogu lagano da pobede, ali nešto me nisu ubedile da su orne za Bazel. Njihov paket je skroz prosečan u melodijskom smislu, tako da mogu da kažem da bogato i raskošno jedino zvuče Vukayla, Mimi i Tam. Vukayla je opravdala titulu najprijatnijeg iznenađenja i pokazala kako prvi put treba da se bori sa Evrosong. Samim tim će Vukayla imati težak zadatak da opdavda naredne pokušaje, ukoliko i posle ove godine bude razmišljala da ide na Evroviziju.

Mimi Mercedez je svoj izražajni fazon prilagodila nečem stilski netipičnom za nju, ali i dalje mislim da glasovi publike mogu da prevagnu na njenu stranu, bez obzira na diskutabilan kvalitet njene Turbo žurke, koja je sve samo ne materijal koja bi cela Evropa mogla da razume. Bez obzira na to što će Mimi imati potencijal da se ušunja do prvog mesta kao mogući favorit publike, pre svega mislim da Evroviziju zaslužuje Tam zbog toga što njen Durum durum ima više evrovizičnog potencijala u odnosu na Mimi.

Svakako bi sa Mimi ili Tam imali šanse da budemo primećeni, ali ko god da odnese pobedu, imaće težak zadatak da marketingom ubedi gledaoce da ih poguraju do finala, jer nalazimo se ove godine u težoj polufinalnoj grupi gde se već pojedine države ističu, iako nisu sve pesme izabrane (Austrija obećava, Irska ulazi u krug favorita, Finska opravdala očekivanja i od ostalih konkurenata se očekuje mnogo). Svakako je normalno da i u tom slučaju posle leta uvek sledi opravdani pad, tako da naš predstavnik i ovog puta moći će najviše da se ponosi time što ga je i evrovizijska publika upoznala, bez obzira kako god prošao.

Strahinja zaključuje…

Za mojih 20 i kusur godina koliko pratim domaća nacionalna finala nije mi se do sada desilo da ne udelim nijednu najvišu ocenu (5) pri personalnom bodovanju i rangiranju — but here we are. Daleko od toga da je izbor loš, biće da je slučaj ipak da dobar deo pesama ne osvaja na prvo slušanje, ali se relativno brzo utemelji. S obzirom na to da će u najboljem slučaju multimilionski auditorijum čuti našu predstavničku pesmu bar dva puta, ovakav narativ nam možda ide na ruku.

Generalno i grubo sagledano, iz perspektive gde imamo samo audio, deluje da doskoro nije bio očiglednije izdvojen top 3, odnosno top 5, a objektivno sagledavano to će najverovatnije biti baš Tam, Mimi i Princ, a sa njima najverovatnije Bojana X David. No, da se u svojih par redova ovde osvrnem i na meni draže i interesante igrače. Grupi „Kruz Roudi“ doista odajem priznanje za najlaganiji indie rok zvuk; vrlo melodičnoi u skladu s nekim nepisanim pravilima roka; Ana and the Changes je još jedno prijatno iznenađenje sa relativno jedinstvenim umetničkim pristupom koje čak i u ovoj konkurenciji zadržava THE alternativni duh; Bojana X David su bar 90% „evrovizičniji“ ove godine; evrodens na srpskom pa još i u duetu zvuči vrlo sveže, kako lokalno, tako i internacionalno.

Princ verovatno ima produkcijski najkvalitetniju stvar, a njegovo prisustvo na sceni, kao i interpretativne veštine, ističu ga kao vrlo potencijalnog pobenika, ALI pesma Mila, iako veoma nežna, nema neki neophodni začin da je učini unikatnom, osim eventualno ako ostane na srpskom jeziku izvedena (dabogda). Mimi Mercedez planira da nas rasturi zvukovima Balkana, dosetljivim rimama i brendingom Srbije kao party destinacije, ALI, iako će ovo da zapali dijasporu, ovo zaista nije niti neka nova priča niti nova poruka. Blagi „revampčić“ bi dobrodošao ovde, ali ovo je jedno od onih mesta gde će scensko rešenje da joj ili da rukavicu da pošteno udari ili da je zbaci sa prve linije favorita.

Tam kao prava princeza srpske postmoderne predstavlja nam zavodljivu pesmu kroz pomalo mističnu atmosferu i gotovo tribalne elemente spiritualizma visoke zaraznosti. Uzimajući u obzir izvanredno poznavanje svog brenda, scenski potencijal Durum durum i evrovizijske trendove, ovo je možda jedini top takmičar bez ALI — ali pod pretpostavkom da je Tam bar decentni performer.

(Maja Nikolić je rangirana visoko iz krajnje profesionalnih razloga jer uprkos problematičnoj reputaciji, poteškoćama da se shvati ozbiljno, neartističnosti njene muzike poslednjih dekada i činjenici da predstavnička pesma po strukturi kasni bar 30 godina ne za svetom samo već za lokalnim tržištem — našla se u ličnih top 10 usled manjka adekvatne kvalitetnije konkurencije da je odatle makne — fer i pošteno i isključivo muzički sagledano.)

I evo našeg pobednika!