Evrovizija 2025 | 6. dan proba — direktni finalisti

Šestog dana proba u areni „St. Jakobshalle“ na binu su prvi put kročili i direktni finalisti: Nemačka, Francuska, UK, Švajcarska, Italija i Španija.

Već po ustaljenom pravilu, prve tehničke probe traju 30 minuta, a zatvorene su za javnost i medije, te će stoga biti tekstualno opisane. Fotografije će biti dostupne sutra.

Nemačka

Abor & Tynna su, očekivano, potpuno promenili nastup od nacionalnog finala, takoreći, osmislili su nastup jer ga na nacionalnom izboru gotovo nije ni bilo. Abor svira belo električno violončelo osvetljeno LED diodama ispred zavese. Zavesa se u nekom trenutku spušta i otkriva i Tynnu koja se nalazi na vrhu ogromnog rekvizita — nekakav stereo-uređaj u stilu 80-ih na čijem vrhu ona izvoru prvu strofu i refren. Nakon prvog refrena ona se spušta s platforme, a na bini je čekaju još četiri plesača koji je osvetljavaju reflektorima. Tynna nosi kostim koji liči na Laru Kroft — ima crni šorts u vojničkom stilu i vojničke čizme do kolena, crni top i kožne rukavice. Osvetljenje i grafika doprinose surovom, industrijskom izgledu, a karakterističan je jak odjek Tynninog vokala u refrenu koji stvara osećaj da je ovaj šou u nekom najvećem skladištu. Abor sve vreme svira svoje violončelo, a zanimljivo je da ga na kraju nastupa nije razbio.

Francuska

Kako bi gledaoci razumeli nastup, francuska delegacija je poslala zvaničan opis:

„Na binu pada pesak — zrno po zrno, poput vremena koje prolazi kroz peščani sat. To je više od predstave. To je podsetnik da vreme brzo teče i da je svaki trenutak važan. Pesma Maman je pesma o ljubavi, gubitku i snazi da se krene napred. Peščani sat postaje simbol samog života — ciklusa, hitnosti, lepote sadašnjosti. Kroz bol Louane prenosi jednu jasnu poruku: bez obzira na to sa čime se suočavamo, uvek možemo da se uzdignemo. I dok pesak pada, moramo živeti — punim plućima.“

U sredini scene nalazi se krug koji je prekriven peskom. Louane izvodi celu pesmu osvetljena reflektorima unutar kruga, bosa, u dugoj, crnoj čipkanoj haljini, dok pesak pada u neprekidnom mlazu sa krova iznad nje, padajući na jednu stranu kruga. U jednom trenutku ona kleči i čisti prostor u pesku otkrivajući ogledalo — svaki pokret je precizno koreografisan kako bi se ispunio svaki udarac bubnja i ugao kamere, a tu je i zapanjujući rad kamerom kroz osvetljena zrna peska koja padaju. Osvetljenje se pojačava zajedno sa orkestarskim gudačkim instrumentima, a bubanj počinje da udara o pod poput otkucaja srca dok se kamera ne povuče za poslednji široki kadar sa pozadinskim osvetljenjem.

Ujedinjeno Kraljevstvo

Britanska delegacija je ovako opisala nastup:

„Jutro je posle burno noći. Devojke iz grupe ’Remember Monday’ su u budoaru, razmišljajući o događajima prethodne večeri. Kada krene prvi refren, devojke se u naletu kreću pistom, vraćajući nas u haos prethodne večeri. Na glavnoj bini nalazi se džinovski luster koji se srušio na zemlju. Luster je upečatljiv podsetnik na haotične ludorije prethodne noći. Energija se zatim nakuplja pre nego što bina zaroni u tamu, ostavljajući haos za sobom; svetla se vraćaju i devojke se ponovo pojavljuju u budoaru.“

Luster treperi i svetli u raznim bojama tokom nastupa, a budoar je sa strane na bini i čini ga tapacirani ekran u vintage stilu sa centralnim izrezom u obliku srca. Rad kamerom je vrlo „pametan“, jer doprinosi energiji haosa. Postoji i veoma sladak finalni kadar u kojem devojke pevaju završne note kroz srce na ekranu u budoaru. Pirotehnike ovog puta nije bilo, ali će je prema najavama biti.

Švajcarska

Kreatvni direktor švajcarske delegacije Theo Adams opisao je švajcarski nastup sledećim rečima:

„Švajcarska pesma je predstavljena kao trominutni, neprekinut trenutak filmske intimnosti. Nastup je u jednom kontinuiranom kadru sniman stedi-kamerom, bez rezova, bez plesača, bez koreografije, bez scenografije, bez rekvizita, bez sadržaja na LED ekranu i bez vatrometa. Fokusira se u potpunosti na prisustvo pevačice, odvijajući se u tihom, koncentrisanom svetu izgrađenom na emotivnim detaljima. Slika je meka i ekspresivna, snimljena filmskom kamerom punog formata koristeći potpuno iste objektive iz 1970-ih. Ovi objektivi stvaraju cvetajuće reflektore, nežne bljeskove i malu dubinu polja koja nežno izoluje Zoë u kadru. Okružena je beskonačnim crnim i skulpturalnim osvetljenjem koje daje nastupu osećaj Karavađove slike.

Nosi crnu svilenu haljinu sa spuštenim ramenima od Rowanne Studio, štampanu apstraktnim cvetnim motivima u dubokim crvenim, ljubičastim i plavim tonovima. Kamera se kreće blisko oko nje, beležeći promene između povezanosti i introspekcije bez prekida. Upravljana isključivo ručno, nosi prirodni, dišući kvalitet koji u realnom vremenu reaguje na energiju i prisustvo. Rezultat je kontinuirani tok tihog, detaljnog posmatranja. Intimno, neposredno i nefiltrirano.

Kod tzv. bridža pesme atmosfera puca. Dim, vetar i oštri, preeksponirani blicevi prekidaju tišinu. Ali kamera ne seče kadrove. Ona se naginje, kruži i reaguje na pucanje visceralnim osećajem pokreta, ostajući blisko usklađena sa Zoë sve vreme. Kako intenzitet jenjava, publika polako ulazi u vidokrug, svetla njihovih telefona svetle poput zvezda oko Zoë, pre nego što se sve ponovo rastvori u beskonačnoj tmini gde je počelo.

Voyage je predstava izgrađena na uzdržanosti i filmskoj preciznosti. Koristi razmere evrovizijske scene na drugačiji način, skrećući svu pažnju na Zoë i emocije koje ona nosi u svakom kadru. Ništa ne odvlači pažnju. Ništa ne prekida. Samo jedan glas, jedno prisustvo i trenutak koji deluje duboko lično.“

Italija

Italijanski nastup je vrlo sličan postavci koju smo videli na Sanremu. Na početku pesme Lucio sedi za veoma dugim klavirom, obučen u bolero jaknu sa ogromnim ramenima koja izgleda kao ona žuta koju je nosio u zvaničnom spotu i sa svojom prepoznatljivom belom šminkom. On ovde izvodi prvu trećinu pesme uz pratnju gitariste i koautora Tommasa Ottomanoa, pre nego što iznese svoju gitaru u centar bine. U odnosu na nastup sa Sanrema, ovde imamo džinovski rekvizit, tj. zapravo dva u zadnjem delu bine. Jedan je kvadratan, oko 4 m visok, drugi malo manji. Za TV gledaoce pripremljen je tzv. sepia filter u prenosu, što celom nastupu daje atmosferu 1970-ih. TV prenos takođe ima engleske titlove, što je lep način da se prenese osećaj pesme milionima gledalaca koji ne govore italijanski. I konačno, Lucio svira solo na harmonici pre poslednjeg refrena — redak nastup „živog“ instrumenta na Evroviziji.

Španija

Nastup Melody je izmenjen u odnosu na Benidorm Fest — nema spuštanja ljuljaškom, nema trona… Čini se nekako „čistije“, sofisticiranije, a postoji jasna naracija koja deli pesmu na tri različita čina, svaki pun energije i emocija. Svaki čin ima svoje boje i grafiku — od ljubičaste u prvom činu do crvene u drugom i čisto bele na kraju koja se spaja sa planinskim ambijentom u zadnjem delu scene. Svaki čin takođe ima svoju kombinaciju plesača, i rutine koje izvode su različite u svakom delu. Struktura nastupa je „pametna“ i složena. Uprkos tome, ona vlada scenom od početka do kraja. Melody nosi crni korset sa šiljatim delovima na ramenima i kukovima, pa podseća na crnu orhideju, uparenu sa crnim šeširom i crnim čizmama do butina. U uvodnom kadru, vidimo je u senci na beloj pozadini kao siluetu. Ples u poslednjih deset sekundi je, reklo bi se, vrhunac nastupa.

Istog dana, svoje druge tehničke probe održalo je devet zemalja iz 2. polufinala. Snimke tih nastupa možete pogledati u našem odvojenom tekstu.

Evrovizija 2025 | 6. dan proba (VIDEO)