Premotavanje ’25: Traganje za iskrenom notom

Dobro došli u Premotavanje ’25 – mesto gde sumiramo i izdvajamo najbolje pesme sa nacionalnih izbora za Pesmu Evrovizije!

Drugi član naše redakcije, koji se ponosno diči svojim evrovizijskim iskustvom – Strahinja Malić Katanić – danas ima tu čast da vam predstavi svoju trojku za 2025. godinu. Podsetićemo se da put do Evrovizije može da bude i mesto gde muzika prestaje da bude samo takmičenje.

Strahinjin TOP 3

Popularna je mantra da je put nekad važniji od same destinacije, stoga možemo reći da iako samo jedna pesma po državi dođe do destinacije zvane Evrovizija, sve ono što čujemo i vidimo na samom putu iste do cilja čini i obogaćuje jedno kompletno muzičko kulturno gledalačko iskustvo – da, u ovom slučaju tzv. konkurencija.

Osim raspaljivanja kompetitivnosti, brdo nepobednika, finalista i izabranih pesama zna pružiti i dosta širu sliku o generalnom stanju u izvesnoj državi – kulturnom, umetničkom, industrijskom, mentalitetskom, finansijskom pa čak i političkom. Drugim rečima, nacionalna finala su sjajan način da se oseti trenutni puls Evrope u datom vremenu i paradigmi.

Moja selekcija zasigurno nije bazirana na premisi Smatram da bi ovo donelo bolji plasman X državi da je pobedilo umesto onoga , već više po principu Ovo je zapravo tako autentično dobro ili je proletelo svima ispod radara, a takav je dragulj. Izabrati svega 3 od nekoliko stotina pesama materijala uvek je težak poduhvat i ove godine se sveo na briljantne stvari iz Belgije, Hrvatske i Ukrajine.

3. Maša Kondratenko | No time to cry

Uobičajeno slabi na note izvedene operskom interpretacijom, izvesni apokaliptični momenat koji krasi koncept ove pesme i nastupa je ono što ju je zaista proguralo dovde. Kontrasti, nivoi, stepeni, reference No time to cry vrišti finale, ali ne evrovizijsko već civilizacijsko. Poigravanje tempom, interpretacijom, apsolutna dramatika sva tri minuta – pravo umetničko delo iz Ukrajine ostalo je u podnožju evrovizijskog glečera.

2. Petar Brkljačić | Kraj

Možemo se složiti da ovo definitivno nije jedina moderna muška evrovizijska balada, ali možemo se I složiti da je kao takva – izuzetno dobra, da ne kažem najbolja. Temeljita i dramatična u aranžmanu, neka autentična iskrenost, vapaj i verovanje daju ovoj pesmi kompozicijsku armaturu. Dora 25 jeste bila vanredno fantastična, ali mi je i dalje misterija kako Kraj nije doprela do srca mnogo više ljudi.

1. Mentissa | Désoleé

Čuli ste za takozvane zarazne pesme, čuli ste za catchy, ali sada ćete čuti šta je THE earworm , iliti u prevodu Ova pesma jebeno ne izlazi iz glave 5 dana.

U doba visoke produkcije i ektravagancije, manje nikad nije bilo više nego ovih dana, a Belgija nam je servirala jednu istinski POP, laganu pesmicu radosnog karaktera lakih i pevljivih nota, muzički slađu od njihove čokolade. I zaista, Désoleé nema avangardni koncept, nema helikoptere na stejdžu, nema akrobatsku koreografiju dekade niti stejdžing gde Mentissa jaše džinovski zapaljeni mikrofon s neba. Nema ni neki beat drop van ovog sveta, napredne produkcijske finese niti najdužu notu u istoriji. i znate šta, apsolutno joj ništa od toga ne treba – Désoleé je jedan avnredni primer koji nas podseća kakva prava POP muzika treba da bude – Jednostavna, pitka, pevljiva i pamtljiva naravno – u ovom slučaju sve to uz jednu dozu elegancije. Fantastičan rad.

Kao i uvek, Evrovizija ostaje prostor gde umetnost i strategija vode večiti dijalog, a pravi dragulji prolaze ispod radara. Ipak, upravo u tim trenucima spontanosti i nepretenciozne originalnosti krije se njen najlepši sloj – onaj koji prevazilazi bodove, plasman i konkurenciju.

A kako se vama dopada Strahinjina trojka?