Zaposleni na Bosanskohercegovačkoj radio-televiziji 27. novembra započeli su protest zbog višegodišnjeg nerešenog pitanja finansiranja rada jednog državnog i dva entitetska javna servisa. Ukoliko se situacija nastavi sadašnjim tempom, moglo bi se dogoditi da Bosna i Hercegovina bude jedina država u Evropi koja neće imati svoj javni servis.
Upravo ti problemi odaljili su Bosnu i Hercegovinu od daljeg učešća na Pesmi Evrovizije nakon što su iz Stokholma 2016. ispraćeni ispadanjem u polufinalu. Ono što nije tajna, jeste da iza poslednjeg učešća BiH na Evrosongu te 2016. godine nije stajalo uredništvo javnog servisa, već sponzorska donacija. Upravo posle Stokholma 2016, BHRT je u potpunosti isključen iz sistema razmene programa pri Evropskoj radiodifuznoj uniji, a 2018. je entitetska Radio-televizija Republike Srpske prestala da BHRT-u uplaćuje iznos novca prikupljen od RTV takse za dalje unapređenje rada. Trenutni dug RTRS-a prema BHRT-u iznosi sto dva miliona konvertibilnih maraka. Na tu situaciju osvrnuo se i Belmin Karahmedović, generalni direktor BHRT, izjavivši za Deutsche Welle:
BHRT je dobio apelaciju na Ustavnom sudu BiH da smo oštećeni za tu imovinu, da su ta sredstva nezakonito zadržana, ali pošto procesi moraju krenuti ispočetka, ugrožen nam je goli opstanak.
Finansiranje rada BHRT-a rešeno je Zakonom o RTV servisu iz 2005. po kom Radio-televizija Federacije BiH i Radio-televizija Republike Srpske treba da po 50% prikupljenih sredstava prebace na račun BHRT, ali je stepen naplate RTV pretplate u toj državi već dugi niz godina veoma nizak. Karahmedović se tim povodom osvrnuo i na dugovanja koja BHRT ima zbog navedene nebrige vlasti prema rođenoj tekovini:
U ovom trenutku BHRT ima veliko dugovanje prema EBU, Poreskoj upravi Federacije BiH i Upravi za indirektno oporezivanje. Nemamo sredstava da platimo utrošenu električnu energiju.
EBU je dobio spor protiv BHRT-a na domaćim sudovima i rok za otplatu duga BHRT-a prema EBU je februar 2026. Ukoliko se to ne dogodi, sledi zaplena imovine, što bi ujedno bio i početak kraja rada simbola bh. državnosti.
U štrajk su radnici televizije BHT 1 i BH Radija 1 stupili već 27. novembra tako što su zajedničkim snagama na improvizovanom šatoru ispred parlamentarne skupštine emitovali zajednički višesatni program „Ne gasite BHRT“, u potpunosti posvećen krizi u javnom servisu, njenim uzrocima i posledicama po građane BiH. Podršku za više od 700 radnika BHRT-a od tog dana ispred parlamentarne skupštine pružaju ne samo građani, već i sindikati i javne ličnosti, a jedna od bh. javnih ličnosti koja je podržala odbranu BHRT-a od gašenja je i trećeplasirani iz Atine 2006. Hari Varešanović, poznat kao Hari Mata Hari.
Da postoje i neki političari u Federaciji koji izuzetno misle na ovu krizu, govori i činjenica da je Admir Buljugić, odbornik Grada Sarajeva u skupštini BiH, tražio da sredstva namenjena za organizaciju javnog dočeka Nove godine u Sarajevu namene za rad BHRT-a umesto da Grad Sarajevo raspiše četvrti tender za organizatore novogodišnjeg festivala, predviđen za period od 31. decembra do 3. januara, a tu inicijativu podneće na sednici gradske skupštine 1. decembra, preneo je portal „Crna hronika“.
Tim povodom je podsetio na važnost uloge BHRT-a u oblikovanju zdravog i normalnog društva u zemlji, izjavivši:
BHRT je mnogo više od televizije. To je institucija koja je informisala javnost i tokom agresije i koja je decenijama bila stub javnog interesa. Danas je njihov signal pred gašenjem, a upravo je BHRT prenosio prethodne javne dočeke Nove godine. Zato apelujem da odgovorno reagujemo i sredstva prebacimo BHRT-u, kako bismo sačuvali signal koji će prenositi neke buduće, bolje organizovane dočeke Nove godine u našem glavnom gradu, koji neće biti organizovani na parkingu B zone kojim upravlja KJKP Rad. Sarajevo treba pokazati odgovornost glavnog grada.
Da li će BHRT februar 2026. dočekati ponovnim stajanjem na zdrave noge? To je pitanje o kom je u federativnom delu BiH potrebno da najviše misle isključivo političari ukoliko građani nisu na istoj talasnoj dužini sa njima. U svakom slučaju, nadamo se da će naši susedi pokazati odgovornost da reše pitanje opstanka državne radiodifuzne tekovine i da ćemo ponovo BiH moći da vidimo na evrovizijskoj sceni. Zato i mi poručujemo — Ne gasite BHRT!
Do nedogled
I dokle tako?
Najveći politički izazov u Bosni i Hercegovini ogleda se u duboko ukorijenjenoj nemogućnosti tri konstitutivna naroda da postignu zajednički dogovor o budućem ustavnom uređenju države. Svaka strana njeguje različite, međusobno suprotstavljene političke ciljeve: bošnjačke političke strukture dominantno zagovaraju snažnije centraliziranu i funkcionalniju državu; srpski politički predstavnici, posebno iz Republike Srpske, teže ka jačanju entitetskih nadležnosti, uključujući i otvorene aspiracije ka eventualnom otcjepljenju; dok hrvatske stranke insistiraju na reorganizaciji države kroz formiranje trećeg entiteta kako bi, prema njihovom stavu, osigurali ravnopravnu političku zastupljenost.
U takvom ambijentu teško je održavati konstruktivan politički dijalog, a još teže provoditi reforme neophodne za napredak zemlje ka Evropskoj uniji. Proces pristupanja je dodatno usporen zbog stalnih blokada na državnom nivou, koje najčešće dolaze iz političkog kruga okupljenog oko SNSD-a i Milorada Dodika. Njihova retorika i postupci – poput otvorenog osporavanja državnih institucija te izgradnje političkih veza sa autoritarnim liderima, što ilustruje i Dodikovo odlikovanje Vladimira Putina tokom ruske agresije na Ukrajinu – stvaraju dodatne prepreke na evropskom putu Bosne i Hercegovine.
Sve ovo zajedno stvara dojam države koja je zarobljena između suprotstavljenih nacionalnih vizija, nedostatka političke volje za kompromis i trajne institucionalne blokade. Bez suštinskog dogovora o ključnim pitanjima i spremnosti političkih aktera da se okrenu reformama i zajedničkom interesu, Bosna i Hercegovina teško može ostvariti napredak koji njeni građani priželjkuju, uključujući i članstvo u Evropskoj uniji.
Daj Bože da se Bih malo pokrene. Ne mogu da verujem da nisu otvorili ni pregovore sa Eu koliko su nesposobni
Da narod ga bira, al krađom glasova.
Narod ga bira isto kao i Vučića
@DreamDust
Ne možemo reci, da to rade isključivo Srbi, već to rade Dodikov SNSD i njegovi podanici kojeg se srpski narod u Bosni i Hercegovini doslovno mora oslobodit.
Ovo što mi radimo Bosancima u Federaciji su nama radili i rade na Kosovu celo vreme, i mi kukamo i žalimo se i pravimo žrtve od sebe.