Per sempre sì donosi na scenu klasičnu italijansku romantičnu estetiku, pesmu koja odiše emocijom, tradicijom i toplinom mediteranskog melosa, oslonjenu na prepoznatljiv vokalni stil Sala da Vincija.
Sal Da Vinci | Per sempre sì
finale, 16. maj (redni broj XY)
Muzika: Alessandro La Cava, Eugenio Maimone, Federica Abbate, Federico Mercuri, Giordano Cremona, Sal Da Vinci
Tekst: Alessandro La Cava, Federica Abbate, Francesco Da Vinci
Žanr i stil
Pesma je italijanska pop-balada sa primesama kancone, oslonjena na melodiju i orkestralni aranžman. Njena estetika je tradicionalna, ali svevremenska, što je čini univerzalno prijemčivom i prepoznatljivom u kontekstu italijanske muzičke tradicije.
Muzička arhitektura
Početak je obeležen melodičnim klavirskim akordima i intimnim vokalom, koji postepeno gradi atmosferu. Kako pesma napreduje, dodaju se orkestralni slojevi, gudači i perkusije, stvarajući osećaj rasta i napetosti. Vrhunac dolazi u refrenu, gde se vokal širi u punoj snazi, dok aranžman kulminira u emocionalnom klimaksu. Struktura pesme je vođena od tišine ka grandioznom završetku, što daje snažan narativni luk.
Vokalna interpretacija
Sal da Vinci peva sa izraženom emotivnom snagom i klasičnom italijanskom interpretacijom, oslanjajući se na toplinu glasa i sposobnost da prenese strast. Njegov vokal je pun boje, ekspresije i iskrenosti, što pesmi daje autentičnu snagu i povezuje je sa publikom.
Lirski okvir
Tekst govori o večnom pristanku i ljubavi, o obećanju koje traje zauvek. Ton je romantičan, nostalgičan i pun strasti, što pesmi daje univerzalnu emotivnu poruku i povezuje je sa tradicijom italijanske kancone.
X faktor
Pesmu izdvaja njena klasična italijanska romantična estetika, koja se oslanja na tradiciju i emotivnu snagu vokala. U kontekstu Evrovizije, ona donosi autentičan italijanski identitet — pesmu koja ne pokušava da bude trendovska, već se oslanja na večnu formulu emocije i melodije.
Zaključak
Per sempre sì je italijanska romantična balada koja se oslanja na vokalnu snagu i emotivnu poruku da prenese univerzalnu priču o ljubavi i večnom obećanju.
Italija — italo-popularna muzika
Najveća italijanska muzička svetkovina Sanremo prvi put bila je održana 1951. godine i upravo ovaj festival bio je inicijalna kapisla za stvaranje moderne italijanske popularne muzičke scene, kao i uzor za osnivanje takmičenja za Pesmu Evrovizije daleke 1956. godine. Prvi veliki hit koji su Italijani izrodili na Evroviziji, a koji je bio slušan i van granica države, bio je Nel blu di pinto di blu Domenica Modugna, i upravo on trasirao je put ka prepoznatljivosti italijanske moderne popularne scene u globalnim krugovima.
Najpoznatiji žanrovi italijanske popularne muzike, pored tradicionalne kancone su i: italo-disco (osamdesete), italo-dance (kasne devedesete i rane dvehiljadite), ali presudan trenutak za italijansku muzičku scenu, veći i od pobeda Gigliotte Cinquetti iz 1964. i pokojnog Tota Cutugna iz 1990. godine, bila je pobeda benda „Måneskin“ 2021. godine, koja je na velika vrata vratila radiofoničan rok zvuk na globalnu muzičku scenu. Pored slavnih pobedničkih pesama iz 1964. i 1990. godine, u kategoriju tradicionalnih italijanskih pop balada možemo iz novijeg doba ubrajati i pesme Marca Mengonija (2013, 2023), trija „Il Volo“ (2015), Francesce Michiellin (2016), Diodata (2020), dueta Mahmooda i Blanca (2022), dok su blaži rokerski senzibilitet pre i posle pobednika iz 2021. evrovizijskoj publici podarili: Emma Marrone (2014) i Lucio Corsi (2025). Sve u svemu, numera Sala da Vincija biće još jedna od onih koja će se nadovezati na tradiciju slanja numera u izvornom pop ritmu.
Sa druge strane, Italijani se do sada nisu usuđivali da pošalju pesmu u italo-disco maniru osamdesetih, ali zato jesu referencu na italo-dance u vidu jednog od predstavnika tog žanra Gabrija Pontea, koji je zastupao San Marino 2025.
Iz našeg ugla
Svetlana Jukić
Zauvek „da“ za ovu pesmu. Tri minuta čiste sreće i veselosti na scenu će doneti Italija. I ja ću stvarno uživati u svakoj sekundi ove pesme. Moram istaći da ovogodišnja ponuda na Sanremu i nije bila nešto, kao i da ovo jeste malo lošijeg kvaliteta od prethodnih italijanskih pesama, ali je ovo i dalje dobro, ako pogledamo ovogodišnju evrovizijsku konkurenciju. Nepretenciozno, lepršavo, veselo, u nekom retro-stilu, i što je najvažnije, tera vas da i vi zapevate, iako možda niste ovoliko veseli kao sam izvođač. A što se izvođača tiče, vidi se da uživa u ovoj pesmi i to se zaista može osetiti. Biće ovo novi top 10 plasman za Italiju.
Ocena: 5
Strahinja Malić Katanić
Vintidž, retro, oldskul, štagod — ne postoji način da me iko ubedi da ova pesma nije ivučena iz nečije fioke koja nije otvarana bar 60 godina, jer ovaj diskać zvuči toliko autentično da stvarno misim da nije u pitanju nikakva imitacija starog zvuka više. Pozitivno, srećno i nostalgično — drago mi je da Italiji ne ponestaje ideja koje lice da pokaže na ovom takmičenju svake godine.
Ocena: 5
Estefan ESC Discord
Apsolutno me je smorio ovaj zvuk i već nekako postaje kliše. Nije loše, al’ nije ni porše. Kvalitet jeste, ali nije za mene.
Ocena: 2+
Marko Vujinović
Kada smo kod muzičkog identiteta i biti svoj — poslušajte Italiju. Stariji evrovizijski fanovi će se sigurno obradovati ovoj pesmi, i poštujem — jer ima dušu, nosi i melodija je jaka. Kao kod Zdravka Čolića, besmrtni evergrin i pesme za sva vremena, ali ga ni u ludilu ne bih pustio jer nije moja šoljica čaja. S druge strane, postoje kategorije koje idu iznad mog ukusa, a to je autentičnost i melodija.
Ocena: 3
DJ King of the Clouds
Meni je iskreno ovo previše kliše. Tekst nekako ostaje u poznatim okvirima, bez nečega što bi ga izdvojilo. Melodija je lepa, lako se prati, a vokal to nosi sigurno i bez greške. Produkcija prati taj standardni, elegantni zvuk koji se od Italije i očekuje, i u tom smislu sve funkcioniše kako treba. Prijatno je za slušanje, ali kod mene ne ostavlja dublji trag, više korektno nego posebno. Hoću bre da me izujete iz cipela kao „Måneskin“.
Ocena: 2+
Đorđe Vesković
Veoma staromodno, ali prihvatljivo i slušljivo, kao i sve što je Italija slala u ovih 15 godina. Sviđa mi se što su svih ovih godina ostali verni slanju poznatih izvođača i svog lokalnog izražaja. Na referenciranje prve rečenice mogu da kažem da nisam hejter, već da je celokupan ovaj paket za preveliku pohvalu, bez obzira na nekonkurentnost.
Ocena: 5+
Stevan Ljuština
U ovoj pesmi može da se uživa kad se prizna da joj nije mesto u ovoj deceniji, što je sasvim ok ako je izvođač toga svestan, a jeste. On uživa, pa donekle uživam i ja.
Ocena: 3-
PROSEČNA OCENA REDAKCIJE: 3,57
I vaše ocene ravnopravno ulаze u ukupnu prosečnu ocenu. Stoga, podelite s nama svoje mišljenje o ovoj numeri u komentaru i ocenite sve ovogodišnje pesme u priloženom upitniku. 😉
Italija iako retko pošalje najbolju pesmu i retko mi je bila baš prvi favorit, uvek ili skoro uvek ume da ubode pesmu.
Vrcava, poletna i nekako ,,letnja” pesmica koja baš zvuči onako da kažemo ,,italijanski”.
Čovek peva odlično i ako bih morao izdvojiti nekoliko pesama ili jednu za koju mislim da bez obzira na plasman će sigurno biti hit makar u svojoj državi to je onda ova.
Prosto pesma je uveren sam makar u Italiji i tom regionu hit, pevaće se i slušaće se.
Pored toga nekako mi zvuči i nostalgično u isto vreme.
Ocena: 5
Italija – 4
Ovo je pravi primer kako to izgleda kada se izvođač i pesma savršeno poklope. Sal toliko uživa dok je izvodi da prosto sija i prenosi tu pozitivnu energiju na slušaoca. Sama pesma je prelepa, melodična, nostalgična i budi najlepša osećanja. Iznenadio sam se da je ovako nešto pobedilo na San Remu jer Italijani imaju jako dobru scenu sa modernim zvukom, ali i ovaj retro šmek je pun pogodak i doprinosi muzičkoj raznolikosti na ovogodišnjoj Evroviziji.
Lavanda, super anegdotaa… Sal do top 5!! XD
Beskrajno simpaticno.
Ocena: 5
Ocena 5
Ja zaista ne mogu da verujem da je ovo originalna pesma, potpuno deluje kao minimalno revampovani kliše od pre nekoliko decenija. Potpuno neočekivan ishod San Rema za mene.Ali, kao što uvek kažem, kada se predstavnik San Rema nađe na evrovizijskoj sceni, među gomilom kojekakvih pesama bez identiteta i karaktera, odmah odskoči, makar u onom profesionalnom pogledu. Italija je uvek nivo za sebe, omiljeni učesnik (s razlogom), pa tako ni ove godine neće imati problem da se vrlo pristojno plasira.
Iako lično imam otpor prema ovoj pesmi, priznajem da kupuje tečnošću, autoritativnim izvođenjem, a pre svega nedvosmislenim ukusom i mirisom onog prošlog vremena u kome je svet bio bolji i spokojniji.
Stojim juče u redu pred kasom i poče ova pesma-ja se ne sećam da sam ikad u marketu čula neku pesmu sa ESC-a i bukvalno sam se nasmejala,kao da sam srela nekog poznanika.Onako,toplo oko srca.Vidim već kako će u Italiji po svadbama da luduju uz Sala!Nostalgično i pitko, vedro,nešto što moraš da pevušiš iako nećeš.Čak i da zaigraš.
5-
P.S. Ako Vudi Alen ponovo bude snimao film u Italiji ovo moze da bude idealna podloga za neku romanticnu scenu… 😉
Klasik se ne stvara, on se rađa! To se desilo sa Italijom 2026.! Ona je vitalna, klasična, zvuči kao da postoji zadnjih 100 godina, pevač je tek priča za sebe, kakav osobenjak koji obožava svoju pesmu i njeno izvođenje. Ona je naravno toliko jednostavna, starinska, da je prosto patetična, ali,svezajedno je autentična i magična! Jedna od omiljenih! Hvala Italija još jednom!
Ocena za Italiju 2026. – grandiozna petica (5).
Nisam ove sezone pratio Sanremo zbog PZEa, a i nije bilo toliko poznatih lica, pogresan stav… Ono sto sam jedino cuo je Dito za koju sam navijao i Sala u finalu, bio mi je antipaticni covek, sveze obrijan sa vestackim zubima i ta slika mi nije dozvolila da cujem pesmu… Nakon nekog vremena sam pesmu odslusao do kraja da vodim zasto Dito nije pobedila i shvatio koji je ovo klasik… Ova pesma je toliko hiticna, toliko klizi, verovatno najslusljivija pesma sezone… Pevam je i slusam svaki dan… On je vokalno perfektan, ima tu sarma… Jedva cekam njegovu interekciju sa publikom na svako “IO E TE”… Mislio sam isprva da ce pauzirati sa jednocifrenim plasmanima ali verovatno ni ove godine nece…
Kao što je i očekivano i kako tradicija nalaže pravi klasik nam dolazi iz Italije. Sanremovska old school numera sija u punom sjaju u Beču.
Trominutna rapsodija pravcatog italijanskog zvuka imaće svoju doktorsku disertaciju u Bečkoj gradskoj hali. Sve moje simpatije idu ovoj pesmi i njenom izvođaču. Vraća u stara vremena i podseća na evrovizijske početke.
Vrlo lako može da ponovi prošlogodišnni rezultat Italije a možda čak da bude i bolje. Ove godine evrovizijski giganti koji ne bojkotuju, sjajni. Italija možda i prva među jednakima.
Ocena – 5
Italijani ponovo dokazuju da su majstori svog zanata. Po tradiciji, autentično, sa stilom i klasom. Kao i sama zemlja iz koje dolazi. Smatram da ESC fanovima dosta potcenjuju Italiju ove godine, ovo će se i žiriju i generalnoj publici svideti. Još jedan Top 10 plasman za Italijane! 4/5
Moja ocena za ovu pesmu je 4,a ne 5,jer jedino što fali ovoj pesmi je što nije toliko ubedljiva kao neke prethodne italijanske pesme,npr.Soldi,Zitti e Buoni ili Due Vite,i nije među favoritima kao što je to bilo ranijih godina inače,sve ostalo je na svom mestu.
Ovo je pravi muzički vremeplov,tačno se oseti taj italijanski retro nostalgični vajb,drugačije od svega što je Italija do sada slala. Izmami osmeh na lice. Ovo je uz Måneskin,pobednike iz 2021, nešto najoriginalnije što je Italija slala poslednjih godina,odnosno u ovoj deceniji.Na kraju,biće negde oko 7-8.mesta.
Ocena:4
Kad god poslušam, stavi mi osmeh na lice. Pesma koja se već probila do šire publike i baš ima tu pravu retro crtu. Pohvalno je što smo dobili nešto drugačije od Italijana. Nije najviša ocena samo zato što bih voleo da nastup bude malo bolji od onog sa festivala..
Ocena: 4+
5