DEČJA EVROVIZIJA

Dečja pesma Evrovizije (orig. Junior Eurovision Song Contest) međunarodno je muzičko takmičenje pod pokroviteljstvom Evropske radiodifuzne unije (EBU) namenjeno deci.

Takmičenje je pokrenuto 2003. godine, kada je i održan prvi festival. Naime, još 2000. godine „Danski radio“ organizovao je takmičenje pesama za decu u Danskoj. Naredne, 2001. godine održano je još jedno takvo takmičenje, da bi se 2002. godine takmičenje proširilo na Skandinavsko poluostrvo. Scandinavian Song Festival održan je 2002. godine, a učestvovale su Danska, Norveška i Švedska. EBU se veoma dopala ideja, preuzeo je takmičenje s ciljem proširenja na celu Evropu i već 2003. godine održan je prvi dečji Evrosong u Kopenhagenu.

Pravila takmičenja se malo razlikuju od pravila ’velike’ Pesme Evrovizije:

• pravo učešća imaju zemlje članice EBU;
• pesme moraju biti otpevane na jednom od nacionalnih jezika države učesnice; od 2011. uvedeno je pravilo da tekst pesme ne sme da sadrži više od 25% reči na engleskom jeziku, a od 2017. taj procenat je povećan na 40%;
• od 2013. godine, dužina trajanja pesme ograničena je na 3 minuta; do tada, pesme su morale da budu u trajanju od 2.30 minuta do 2.45 minuta;
• prateći vokali mogu biti snimljeni na matrici, a glavni izvođač mora uživo izvoditi pesmu; do 2016. bilo je dozvoljeno pet pratećih vokala u snimku, a od 2017. šest;
• od 2016. godine pravo učešća ima dete ili grupa dece uzrasta od 9 do 14 godina; od 2008. do 2015. ta granica je bila od 10 do 15 godina; do 2007. je donja starosna granica iznosila 8 godina;
• od 2008. godine dozvoljeno je da afirmisani kompozitori i tekstopisci imaju učešća u stvaranju pesme; do tada su deca morala biti autori pesme s kojom se takmiče;
• broj izvođača na sceni je do 2008. bio ograničen na 8; od 2008. godine taj broj smanjen je na 6;
• izvođač mora imati državljanstvo zemlje koju predstavlja ili mora biti stanovnik zemlje koju predstavlja minimum dve i po godine;
• o pobedniku odlučuje stručni žiri i publika (glasanjem putem telefona ili onlajn) u odnosu 50/50; do 2008. godine o pobedniku je odlučivala samo publika;
• prema aktuelnom pravilniku, maksimalan broj zemalja koje mogu učestvovati na takmičenju je 18;
• zemlja pobednik ne dobija automatski pravo organizacije sledećeg takmičenja, već se domaćin određuje po posebnoj proceduri i po odluci EBU.

Ukoliko ste znatiželjni, kratak opis i istoriju svakog takmičenja možete potražiti na stranicama u tabeli ispod.