Evrovizija je programski organ Evropske unije za radiodifuziju, osnovan 1953. godine sa sedištem u Ženevi, a tehničkim centrom u Briselu. Putem povezivanja televizijskih stanica iz više zemalja organizuje i koordinira emitovanje zajedničkih televizijskih programa i dnevnu razmenu televizijskih vesti.
Nastanak festivala Pesma Evrovizije vezan je za inicijativu tadašnjeg generalnog direktora švajcarske televizije Marsela Bezensona koji je pokrenuo ovu ideju na sastanku šefova evropskih televizija u Monaku, u januaru 1955. godine, imajući uzor u već tradicionalnom italijanskom festivalu Sanremo. Pesmu Evrovizije video je kao put ujedinjenja različitih zemalja i nacija u posleratnoj Evropi. Ova ideja i danas živi i predstavlja suštinu održavanja ovog događaja, a koja je mnogo bitnija od same forme festivala, koja se godinama menjala i prilagođavala novim standardima i tehnologijama. Sam izraz „Evrovizija“ je prvi put upotrebio britanski novinar Džordž Kempi u listu London Evening Standard 1951. godine.
Tri godine nakon osnivanja Evropske radiodifuzije, 1956. godine, održan je i prvi festival pod nazivom Grand Prix De La Chanson Europienne. Pravo učešća imale su samo države članice. Prvobitno je festival zamišljen kao festival francuskih šansona koje su bile pandan italijanskim kanconama. Taj prvi događaj održan je u Švajcarskoj, u Luganu 24. maja. Učestvovalo je samo sedam zemalja: Holandija, Belgija, Luksemburg, Francuska, Nemačka, Italija i domaćin Švajcarska. Predstavnik svake zemlje otpevao je po dve pesme, a glasanje je bilo tajno. Pobedila je predstavnica Švajcarske Lis Asija (Lys Assia) sa pesmom Refrain.
Naredne godine festival nije održan u Švajcarskoj, kako bi to bilo po današnjem pravilu, već u Nemačkoj, u Frankfurtu na Majni. Ovakvi izuzeci zabeleženi su nekoliko puta u istoriji održavanja Pesme Evrovizije. Te 1957. priključile su se još tri države, tako da je bilo 10 učesnika, s tim da je sada svaki predstavnik pevao jednu pesmu, a glasanje je bilo javno. Tada se prvi put priključilo Ujedinjeno Kraljevstvo, do danas najuspešnija zemlja na ovom takmičenju sa pet ostvarenih pobeda i čak 16 drugih mesta!
Značajne promene Evrovizija doživljava početkom 90-ih godina 20. veka, koje nastaju kao posledica političkih promena i dešavanja u Evropi — raspad SSSR-a i krah komunizma, ali i raspad SFRJ. Odjednom, pojavljuje se veliki broj novih zemalja koje sve jednako žele da participiraju na ovom takmičenju. Do 2010. godine učešće na Pesmi Evrovizije imale su gotovo sve evropske zemlje, izuzimajući Vatikan, čija programska politika ne odgovara konceptu festivala, i Lihtenštajn koji nije član EBU, jer do 2009. nije imao svoju nacionalnu televiziju.
Takođe, učešće na Pesmi Evrovizije moguće je i za države koje u geografskom smislu ne pripadaju Evropi. Naime, Međunarodna unija za telekomunikaciju (ITU) odredila je granice evropskog radiodifuznog prostora po kojem i neke vanevropske zemlje mogu učestvovati na festivalu. Na taj način je omogućeno Izraelu, Libanu i Jordanu sa Bliskog istoka, i Maroku, Tunisu, Alžiru i Libiji iz severnoafričkog dela da se takmiče. Međutim, jedino su Izrael i Maroko iskoristili tu šansu.
Pesma Evrovizije je danas jedan od nagledanijih televizijskih događaja u celoj Evropi, ali i u nekim delovima sveta poput Australije i Novog Zenlanda, Severne Amerike i Azije.