MI NA EVROVIZIJI

Jugoslavija je bila i ostala prva i jedina socijalistička zemlja koja je bila deo Evropske radiodifuzije unije. U posleratnoj Evropi, u vreme kada su podele na Istok i Zapad, komuniste i kapitaliste, bile u žestokom usponu, Jugoslavija beleži svoje prvo učešće 1961. godine i neprekidno učestvuje do 1977. godine, kada se zbog niza loših plasmana povlači sa takmičenja, ali se vraća 1981. godine.

S novim načinom izbora svog predstavnika na festivalu „Jugovizija“, Jugoslavija se takmiči tokom 80-ih godina (s izuzetkom 1985. godine, kada se povukla jer se datum održavanja Evrovizije poklapao sa datumom Titove smrti, 4. majem), pa sve do raspada države 1992. godine, kada beleži svoje poslednje učešće u okrnjenom sastavu (bez hrvatske i slovenačke televizije).

Najviše uspeha imali su izvođači koji su predstavljali TV Zagreb. Deset puta su predstavnici zagrebačke televizije birani za predstavnika Jugoslavije na Evrosongu, a takođe su i ostvarivali najbolje rezultate, uključujući i pobedu grupe „Riva“ 1989. godine u Lozani. To je bila jedina pobeda Jugoslavije na Pesmi Evrovizije.

Predstavnici TV Ljubljana birani su šest puta, predstavnici TV Sarajevo pet puta, TV Beograd tri puta i TV Titograd dva puta za predstavnike Jugoslavije na Pesmi Evrovizije, a svakako je najzapaženiji rezultat ostvario predstavnik TV Titograd, hrvatski pevač Danijel, koji je 1983. godine u Minhenu s pesmom Džuli osvojio visoko 4. mesto. Jedino Makedonija nikad nije imala svog predstavnika u Evropi.

Nakon raspada Jugoslavije, svaka od otcepljenih republika, sada već novih država, mogla je da nastavi takmičenje na Evrosongu. Hrvatskoj, Sloveniji i BiH to je već naredne, 1993. godine, pošlo za rukom pa su ove države imale svoje predstavnike u Milstritu, u Irskoj. Makedonija je 1996. prvi put pokušala da se probije na evropsku muzičku scenu, ali bezuspešno. Svoj debi morali su čekati do 1998. godine.

Savezna Republika Jugoslavija (kasnije državna zajednica Srbija i Crna Gora) zbog sankcija, izbacivanja iz Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, nikako nije mogla da aplicira za članstvo u Evropskoj radiodifuznoj uniji. Tek nakon političkih promena, pada režima Slobodana Miloševića i dovođenja proevropskih snaga na vlast, pokrenut je proces ponovnog pridruživanja Ujedinjenim nacijama i Savetu Evrope, što je bio preduslov i za članstvo u EBU.

Tek od 2002. godine Jugoslavija (kasnije Državna zajednica Srbija i Crna Gora) aktivno je počela da se vraća u proces primanja u EBU i konačno, 2004. godine, pod drugim imenom i u potpuno drugačijem formatu takmičenja, nastupa na evrovizijskoj sceni u Istanbulu. Lane moje je kroz polufinale uspelo da u Velikom finalu Evrosonga zauzme 2. mesto.

Sledeće, 2005. godine predstavnik Srbije i Crne Gore bila je podgorička grupa „No Name“ koja je s pesmom Zauvijek moja u Kijevu zauzela 7. mesto.

Domaći izbor za predstavnika Srbije i Crne Gore 2006. godine obeležio je skandal koji je bio rezultat uzavrelih emocija u dvema republikama zbog inicijative crnogorskih vlasti da održe referendum o nezaviznosti Crne Gore. Otrovne strele upućivane sa obe strane televizijskih kuća, pristrasno glasanje crnogorskih članova žirija, zviždanje i demonstrativno napuštanje publike u dvorani Sava centra na nacionalnom finalu, rezultirali su tome da se SCG povukla s takmičenja u Atini.

Već naredne, 2007. godine, tada već nezavisne države, Srbija i Crna Gora, pojavljuju se na takmičenju u Helsinkiju. Ono što se tamo dogodilo 12. maja za Srbiju i njene građane ostaće upamćeno kao najradosniji momenat u njenoj bližoj istoriji… Marijina Molitva osvojila je Evropu!