Pesma Evrovizije 1958 | Hilversum

• 3. Pesma Evrovizije
• Hilversum, Holandija
• sreda, 12. mart 1958
• Mesto održavanja: AVRO Studios
• domaćin: Hani Lips (Hannie Lips)
• broj učesnika: 10
• debitant: Švedska
• odustalo: Ujedinjeno Kraljevstvo
• Pobednik: Francuska | Dors, mon amour, Andre Klavo (André Claveau)

Nakon pobede Holandije na Pesmi Evrovizije u Nemačkoj, treće takmičenje za najbolju evrovizijsku pesmu zateklo se u zemlji vetrenjača, drvenih klompi i lala. Čast da domaćin takmičenja bude zemlja pobednik prethodnog, pravilo je koje se uvodi od ovog izdanja. Festival se održavao u TV studiju u Hilversumu, medijskom centru Holandije. Za ovu prigodu, prostor gde se održavalo takmičenje je ukrašen sa 1.000 lala.

I ove godine, kao i prethodne, učestvovalo je 10 zemalja, s malom razlikom u tome što je Ujedinjeno Kraljevstvo nakon debitovanja prethodne godine prvi i poslednji put izostalo s festivala. Njeno mesto zauzima zemlja debitant — Švedska, država koja će se u kasnijoj istoriji pokazati kao veoma uspešna. Još jedno pravilo koje je doneto prethodne godine, ispoštovano je i te 1958. godine, pa sve do danas, a to je da svaka zemlja može da pošalje samo jednu pesmu da ih predstavlja. Ta 1958. godina, kao i 1956, ostaće upamćena po tome što se nije čula pesma na engleskom jeziku.

Pesme je ocenjivao žiri koji se u svakoj od zemalja učesnica sastojao od 10 članova. Svaki član žirija dodeljivao je po 1 poen omiljenoj pesmi. Žiri se nije nalazio u studiju, već su iz svojih zemalja slušali događaj i pesme, a ocenjivali su ih odmah nakon što je otpevano svih 10. Glasovi su objavljeni putem telefona.

Kako se italijanska pesma nije dobro čula u nekim zemljama, Domeniko Modunjo (Domenico Modugno), italijanski predstavnik, nakon svih izvedenih pesama morao je da ponovi nastup. Kasnije je pesma Nel blu dipinto di blu ili popularnije nazvana Volare postigla veliki uspeh u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je osvojila 1. mesto na Bilbordovoj top-listi, a takođe i tri Gremi nagrade. Na proslavi 50. godišnjice takmičenja Pesme Evrovizije u Kopenhagenu 2005, prilikom izbora za najbolju pesmu festivala u proteklih 50 godina, ova italijanska kancona je osvojila 2. mesto. Izvođači širom sveta obrađivali su ovu kompoziciju nekoliko desetina puta, prilagođavali su je različitim aranžmanima i muzičkim stilovima, pa zbog toga s punim pravom važi za jednu od najpopularnijih evrovizijskih pesama. Na Pesmi Evrovizije osvojila je „tek“ 3. mesto. Bez obzira na plasman, ova pesma je postala jedna od najuspešnijih sa ovog takmičenja.

Iako je Švedska poslala svoju veliku muzičku zvezdu Alis Baps (Alice Babs), nije im uspelo da prestignu francuskog predstavnika Andrea Klavoa (André Claveau), koji je na kraju sakupio 27 poena za pesmu Dors, mon amour (Spavaj, ljubavi moja) i tako postao prvi francuski predstavnik koji je osvojio evrovizijski tron. Prvo mesto mu nije izmaklo uprkos tome što je za boje Švajcarske ponovo pevala pobednica prvog izdanja festivala Lis Asija, koja je s numerom Giorgio osvojila vicešampionsku poziciju.

Što se domaćina Holandije tiče, nju je ponovo predstavljala pobednica iz 1957. Kori Broken (Corry Brokken), ali ovaj put nije ni približno ponovila uspeh. Zajedno sa luksemburškim predstavnikom delila je poslednje mesto, sa samo jednim poenom. To je bio njen poslednji pokušaj kao pevačice, ali se zato jeste pojavila kao voditeljka festivala 1976.godine, te kao prezenter poena na takmičenju 1998. godine u Birmingemu.

Pored Lis Asije i Kori Broken, povratnici na takmičenje bili su Fud Lekler (Fud Leclerc) iz Belgije (1956) i Margot Hilšer (Margot Hielscher) iz Nemačke (1957).